SORTE RUŽA

Sorte ruža

Sorte ruža

RUŽA OD DAVNINA slo­vi kao kra­lji­ca cvi­je­ća i pr­va da­ma vr­tnih površina.

Ima mnoštvo vr­sta ru­ža ko­je ka­ra­kte­ri­zi­ra širo­ka pa­le­ta bo­ja, mi­ri­sa i obli­ka. Ne­ke cva­tu od pro­lje­ća do ka­sne je­se­ni pa je go­to­vo ne­mo­gu­će za­mi­sli­ti ure­đe­ni vrt bez ru­ža. Me­đu­tim, ni­je sve­je­dno ko­ju će­te ru­žu oda­bra­ti za svoj vrt. Na­i­me, izbor ovi­si o tlu, osun­ča­no­sti po­lo­ža­ja, ve­li­či­ni vr­ta, ali i o vašem oso­bnom uku­su.

Ru­že mo­že­te sa­di­ti kao gr­mo­ve ili u ma­lim sku­pi­na­ma te ih uklo­pi­ti u gre­di­ce s traj­ni­ca­ma i gr­mljem, dok ru­že pe­nja­či­ce mo­gu po­slu­ži­ti kao pa­ra­van za ru­žan zid, kao ukras per­go­le, ogra­de ili te­ra­se. Ka­ko bi se lakše snašli pri oda­bi­ru, pod­sje­ća­mo vas da se ru­že di­je­le u ne­ko­li­ko gru­pa.
Hi­bri­dne ča­jev­ke odli­ku­ju se ve­li­kim cvje­to­vi­ma ko­ji po­je­di­na­čno ra­stu na du­gim sta­pka­ma, če­sto sna­žnog mi­ri­sa, a pred­sta­vlja­ju ono što se da­nas sma­tra pro­to­ti­pom ru­že. Naj­bo­lje do­la­ze do izra­ža­ja po­sa­đe­ne u sku­pi­na­ma na gre­di­ca­ma za­sa­đe­nim ru­ža­ma.
Slje­de­ća sku­pi­na su po­li­jan­te i flo­ri­bun­de. Po­li­jan­te cva­tu si­tno u ve­li­kim ki­ti­ca­ma, a iz njih i hi­bri­dnih ča­jev­ki na­sta­le su flo­ri­bun­de ko­je se isti­ču buj­nom, višemje­se­čnom cva­tnjom. One cva­tu po­put po­li­jan­ti u ki­ti­ca­ma, ali kru­pni­jih su cvje­to­va. Nji­ho­ve pre­dno­sti su još ve­ća otpor­nost na bo­le­sti, a ide­al­ne su za sa­dnju na gre­di­ca­ma u kom­bi­na­ci­ji s traj­ni­ca­ma (lavanda, ka­du­lja, ma­čja me­tvi­ca), ma­njim gr­mo­vi­ma te lje­tni­ca­ma.
Mi­ni­ja­tur­ne ru­že pa­tu­lja­sta su ko­pi­ja ča­jev­ki i flo­ri­bun­di. Kom­pak­tna su ra­sta i du­go­traj­ne cva­tnje. Ide­al­ne su za ma­le vr­to­ve, a da bi došle do izra­ža­ja, sa­di­mo ih gu­sto.
Gr­mo­li­ke ru­že ra­stu u obli­ku gr­ma i vr­lo buj­no cva­tu, ne­ke sor­te je­dno­kra­tno, a ne­ke višekra­tno. Pri­kla­dne su za cvje­tne ži­vi­ce, a mo­gu se sa­di­ti kao dio gre­di­ce s traj­ni­ca­ma i gr­mljem. Ipak, naj­ljepše su po­sa­đe­ne kao sa­mo­stal­ne bilj­ke. La­ko ih je nje­go­va­ti jer se ne mo­ra­ju ore­zi­va­ti kao ča­jev­ke.
Sta­rin­ske ru­že tvo­re gr­mo­ve, a cvje­to­vi su sla­tka­stog mi­ri­sa. Vr­lo su otpor­ne, a sa­da su po­no­vno u mo­di.
Di­vlje ru­že u vr­tu stva­ra­ju ro­man­ti­čni ugo­đaj, cva­tu je­dnom go­dišnje, ali je ta cva­tnja vr­lo obil­na. Ipak, u je­sen se oki­te cr­ve­nim plo­dom, šipkom. Osim to­ga, vr­lo su otpor­ne, a ra­stu na po­lo­ža­ji­ma ko­ji ne odgo­va­ra­ju ple­me­ni­tim sor­ta­ma ru­ža i ne izi­sku­ju ni­ka­kvu nje­gu.
Osno­vna na­mje­na ru­ža pe­nja­či­ca jest pri­kri­va­nje ogra­da, zi­do­va i sje­ni­ca. Ne­ke sor­te cva­tu sa­mo je­dnom, a dru­ge i više pu­ta go­dišnje.
Ru­že po­kri­va­či tla su pu­za­ve gr­mo­li­ke ru­že. Vr­lo su buj­nog i br­zog ra­sta te ih ko­ri­sti­mo za oze­lje­nji­va­nje ve­ćih površina te ko­si­na i zi­do­va. Go­to­vo da ne izi­sku­ju nje­gu, a ore­zu­je­mo ih sa­mo kad se pre­više ra­zra­stu. En­gle­ske ru­že obje­di­nju­ju odli­ke sta­rin­skih ru­ža i no­vih sor­ti. Da bi do­bro uspi­je­va­le, tre­ba im do­sta gno­ji­va i obil­no za­li­je­va­nje.
Vr­lo su omi­lje­ne i ru­že sta­blašice ko­je su pri­kla­dne za sva­ki vrt. Me­đu nji­ma ra­zli­ku­je­mo gr­mo­li­ke i pen­du­la­ste. Ru­že izi­sku­ju mno­go pa­žnje i nje­ge, no ulo­že­ni se trud uve­li­ke ispla­ti jer nji­ho­vi mi­ri­sni i ra­skošni cvje­to­vi vaš vrt uljepšava­ju od pro­lje­ća do ka­sne je­se­ni.

Sorte ruža