Marina je u dvorištu čistila i sjeckala povrće. Otišla je do vrta po još jednu salatu i baš u trenutku kada je izlazila iz vrta i zatvarala vrata, pred njenim očima je jedna ovčica sama preskočila ogradu od tora i izašla van.
Lijepe ste, bravo, kako si to lijepo preskočila, kako si lijepo opet to razbila ha, komentirala je Marina ovcu i nadodala: Salatu mi ne možeš uzeti, otvorit ću tvojim prijateljicama, ali mi salatu ne možeš uzeti.
Odnijela je salatu do radnog stola u dvorištu, a onda se vratila i pustila druge ovčice iz tora. Ovce ju nisu htjele slušati, a kada je ona krenula i one su za njom krenule. Pratile su je sve do stola s povrćem. A onda su počele skakati na stol ne bi li dohvatile koju salatu.
Šokirana takvim ponašanjem Marina im je počela govoriti: Da li ste vi normalne, da li vi više znate kako se treba ponašati, šta sada to treba značiti? Nema šanse rekla sam ne može, salatu ne možete dobiti. Dala sam vam puno, ne može više, ne može! O Bože što ste grozne. Proždrljive ste, imate cijelu livadu još bi sada i ovu salatu. Pa ne možete sve dobiti. Dala sam vam baš puno, dosta, ne ližite me, joj kako ste lude. Što vi hoćete, jeste li normalne pa stvarno ste nenormalne, ali stvarno ste nenormalne.
Kada je vidjela da ovčice ne odlaze od nje, dala im je staru pokvarenu mrkvu i rekla: Bože sačuvaj kako ste proždrljive. Dokle s vama? Više čovjek ne može izaći na kraj s vama, pa stvarno, pretjerano ste proždrljive, pretjerano. Vama nema kraja, dakle stvarno ste pretjerale, izbezumljeno i ljutito komentirala je Marina.
