Joža je posjetio farmu kako bi gazdaricu Jelenu i njeznu prijateljicu Sabinu odvezao na sajam. Obišao je Farmu i još jednom prekorio farmere na nedopustivo ponašanje i nebrigu za životinje. Iako se gazdarica Jelena opravdavala da je upregla sve farmerske snage Joža se nije dao šarmirati. Objašnjavao je da su njegova jedina briga životinje te da se jako naljutio protekli tjedan:
Strašno sam bio ljut neki dan. Ni ja ni zadruga nismo zadovoljni. Dogovor je pao da budete malo manje dobili ovaj tjedan, ja vam nisam kriv. Nemamo ništa od svađe ni vi sa mnom ni ja s vama. Tu sam da vas uputim u neke stvari. Prošli tjedan ste mi zatajili tri četiri dana da to nije normalno. Padnete jako, to se ne smije događati, farma izgleda ko da je atomska bomba pala. To je naša sramota svi vas gledaju. Farmeri nisu dobili zeleni certifikat, a Kiki je zabrinuto napomenuo da njima samo trebaju žice za gitaru.
Na Sajmu su Jelena i Sabina uspjele prodati vunu, sir, deterdžent i drvene skulpture. Na visoku cijenu vune, kupac je protestirao: Ak bute ovak nastavile, slabo bute tržile. No, djevojke nisu prihvatile savjet, nego su nastavile prodavati ne želeći se cjenkati. Ipak, jednoj su mušteriji spustile cijenu uz riječi: Pa vi ste nas opljačkali, gospođo! No, mušterija se nije dala smesti te im je rekla: Nisam, nego vi niste bile vrijedne ovaj tjedan! Jelena i Sabina sa sajma su se vratile maksimalno razočarane. S kola su vikale:
Ivo sad misli ko zna što, a mi jadni žedni i gladni i feštu su nam ukinuli!. Sve nam uzmite samo će nam zrak ostat, Kiki se okrenuo sarkazmu. Ali žice su tu!, vikala je Sabina na oduševljenje dežurnog svirca. Na sajmu su zaradile 160 dukata od čega su svakom podijelile po jedan, bilo bi i više da na sajam nisu zaboravile ponijeti kokoši i ovce za prodaju. Farmom je zavladala oskudica. Jedina dobra vijest bila je pismo Kikijeve supruge koje je sa sajma donijela Jelena u ulozi poštarice.
